PRVA SRPSKA PROZNA SPISATELJICA I JEDAN NOBELOVAC

Jelena J. Dimitrijević, Pisma iz Indije, Letters from India, priredila dr Ana Stjelja, Bg 2017.

Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 1862-Beograd, 1945) zvanično je prva srpska prozna književnica i jedna od prvih pesnikinja.

Putopis iz Indije, sastavljen od dva pisma, pod naslovom Pisma iz Indije Jelena je objavila 1928. u Beogradu. Godine 2017. Pisma je – uz dragocene komentare, predgovor, pogovor i informacije o autorki – za štampu priredila dr Ana Stjelja. Ana nam je podarila Pisma iz Indije na srpskom, engleskom i hindskom jeziku, sa željom da se obnovi kulturni most između naše dve zemlje.

(Prvi put sam se susrela sa knjigom na hindi jeziku, tako da to za mene predstavlja pravu pikanteriju ovog izdanja 🙂 .)

Nepravedno zaboravljena srpska književnica, putnica i ambasador srpske kulture u svetu Jelena J. Dimitrijević svoj putopis počinje fascinirano: Indija mi je srcu bliža od svih zemalja koje sam pohodila na ovome svome dugom putu po Istoku. Ali njen put u daleku Indiju ima samo jedan cilj. Ona svoj putopis završava ističući da pojedinosti od podneblja, atmosfere, vegetacije; od predela, mesta i ljudi okvir su oko duhovnog lika Tagorova,…

Kakve su te pojedinosti? Šta je to u tom egzotičnom svetu za nas novo i neobično, čak i danas? Da li je susret sa velikim indijskim nobelovcem Tagorom protekao kako je Jelena očekivala?

Pročitajte 🙂 .

 

 

IZGNANSTVO

Nagrada Evropske unije za književnost 2017. godine dodeljena je romanu Egzodus roda malteškog pisca Valida Nabhana. Odisejin prevod na srpski (rađen prema autorizovanom prevodu sa engleskog) prvi je prevod ove knjige na strani jezik. Pored toga, ovog pisca sa nama povezuje i to što je godinu dana studirao u Jugoslaviji i dobro naučio naš jezik, koji govori i danas.

Svet Bliskog istoka oduvek me je privlačio kao svet za koji sam verovala da je potpuno drugačiji od našeg, evropskog. Druga religija, kultura, navike, običaji, verovanja… Međutim… Čitajući ovu knjigu punu aurobiografskih elemenata,  istorijskih činjenica i ironičnih aluzija, otkrila sam mnogo sličnosti između sudbina ljudi sa Bliskog istoka i ljudi sa ovih prostora… Izgleda da je sudbina malih (brojčano malih, ali i onih siromašnih, ekonomski nerazvijenih) naroda svugde ista. Oni su samo igračke u rukama velikih sila, čiju igru potpomažu vođe i intelektualci tih istih malih naroda, malih naroda nesposobnih da prošire svoje vidike. Mali ljudi su ti koji i nepitani na plećima nose breme istorije: breme sukoba iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Nabil nosi sa sobom palestinsko breme iako Palestinu nikad ni video nije. Oba brata mu ginu za palestinske ideje. Obe porodice su protiv drugarstva izbeglice Nabila i beduina Muse, iako oba dečaka žive na marginama jordanskog društva, iako se Musin otac propio, a Nabilov zaćutao. Živeći na Malti, Nabil beži od uskih pogleda u Jordanu, ali se od arapskog prokletstva nikad potpuno ne otkida, ne odlazi u Englesku. Nabil ne uspeva da ostvari trajnu vezu sa Nadjom. Zašto? Da li je Nabil žrtva ili ubica? Mogu li se neke neizbrisive granice ipak preći? Šta je i gde je suština čovekovog identiteta? Otkrijte čitajući 🙂 !

 

U POTRAZI ZA SREĆOM

Gast Greber, Dani, Odiseja Bg.,  2019.

Luksemburški pisac Gast Greber  je za zbirku kratkih priča Dani 2016. dobio nagradu Evropske unije za književnost. Time je pažnja šire evropske javnosti skrenuta na pisca koji piše na luksembrškom jeziku, kojim govori manje od 400.000 ljudi. Vi, čitaoci u Srbiji, zahvaljujući Odiseji jedni ste od malobrojnih koji imaju mogućnost da čitaju Dane. Naime, do sada  je ova knjiga prevedena samo na srpski (s nemačkog) i bugarski jezik.

U deset kratkih priča zbirke Dani uglavnom sve teče nekako lako i jednostavno. Ali kada se zagledate dublje ispod površine, uočićete da su svi ti obični ljudi, koji žive svoje obične dane, ustvari u potrazi za sobom, za srećom.  Da li bogati Evropljani i siromašni Azijati jednako vide sreću i nesreću, pravdu i nepravdu, život i smrt?

Čitajte, uživajte, pa se i zamislite nad ovim pitkim štivom, koje u sebi krije toliko ironije, pa i tuge i jeze.

 

 

U POTRAZI ZA SOBOM

Arto Pasilina, Godina zeca, Odiseja 2015.

Pre desetak dana napustio nas je jedan od najznačajnijih finskih pisaca i daleko najprevođeniji finski pisac Arto Pasilina (1942-2018). Pasilina je privukao pažnju svetske javnosti na savremeno finsko stvaralaštvo.

Roman koji je značio prekretnicu u životu Arta Pasilije je Godina zeca. Objavljen 1975. roman je preko noći postigao ogroman uspeh i sve do danas predstavlja jednu od najpoznatijih i najpriznatijih finskih knjiga. Ova naizgled jednostavna priča, podeljena u 24 kratka poglavlja, dobila je nekoliko internacionalnih nagrada, a 1994. uvrštena je u Uneskovu zbirku reprezentativnih umetničkih dela. Na osnovu ove knjige postavljene su mnoge pozorišne predstave i urađene dve filmske adaptacije. Jedna istoimena u Finskoj, a druga u Francuskoj, kao Knjiga o Vatanenu.

U romanu Godina zeca bez mnogo opisa, a kroz delanje, postepeno otkrivamo Karla  Vatanena. Jenoga dana, na povratku sa službenog puta, fotograf i novinar kolima ranjavaju divljeg zeca. Taj događaj predstavlja prekretnicu u životu Karla Vatanena. Odlučuje da ostane sa zecom i postane lutalica. A lutalica je još u doba starih Grka označavao čoveka koji je u potrazi za samim sobom… Na stranicama koje slede, u savremenom svetu otkrivamo novinara nezadovoljnog ispraznošću svog života u glavnom gradu Finske. Nakon mnogo godina, ispraznim mu se čine i njegov novinarski posao i odnos sa ženom i opijanje po kafićima.

Vatanen beži iz grada, prepunog pravila i društvenih stega i odlazi na sever. Svugde sa sobom nosi pripitomljenog zeca. Na svom putu Vatanen sreće različite ljude, putem kojih Patilina upućuje sarkastičnu oštricu savremenom finskom – ali ne samo finskom – društvu. Bivši novinar želi da živi u slobodi, u prirodi, sa prirodom, zbog čega mu je divlji zec toliko blizak. Da li Vatanen uspeva da se vrati prirodi, a time i sebi, onom iskonskom čoveku, koji ne postoji bez ljubavi?

Nadam se da ćete pročitati!

 

PROMENA

Moju prvu preporuku u ovoj rubrici možete pročitati ovde. Nadam se  da će vam se knjiga dopasti koliko i meni.